Vratimo se u onu davnu 1931. godinu kada je Ivan, inače nepismen seljak, počeo sa kalemljenjem voća. Te prve godine kalemio je 250 voćki i osetio radosti života. Nastavio je raditi a učio je i sinove, pa kad je 1939. umro, Živojin je nastavio, a Janko mu je pomagao. Radio je taj posao sve do 1941, a onda je došao München, Nemci su zauzeli Prag, svet je potamnio zamirisala je krv.
Izmenilo se sve a on je završio u ropstvu dok Janko ostaje kući da se stara o rasadniku i domaćinstvu. Kada se ta strašna epizoda svetske istorije završila Živojin se vraća i nastavlja raditi sa bratom Jankom. Njihovo voće bilo je na ceni proizvodili su i po 100.000 kom. sadnica godišnje. 1955. godine Narodni srez dodeljuje prvu nagradu za izloženu kolekciju voća.
A onda slučajem ponekad stiže i sreća, 1960.godine Živojin boravi u Vrnjačkoj banji i upoznaje Nemca Jochana Schefelinga-inače vrtlara koji ga je uputio u tajni svet ruža. Dao mu je adresu jedne firme u Nemačkoj od koje poručuje 40 vrsta po 3 komada i tako je sve počelo…
Tokom sedemdesetih godina rasadnik braća Topalović je promenio celokupnu strukturu ružarstva u tadašnjoj Jugoslaviji i stvorio aršine koji su neizostavni u procesima današnje proizvodnje. Na ove prostore rasadnik je doneo velike senzacije koje nikada pre nisu bile viđene (Crna ruža, ruža Maršal Tito, Plava ruža…).
